Vršna snaga zgrade: zašto je važna kad u garaži krenu punjači

Snaga i energija: kW nije isto što i kWh

Zamisli vodovod. Snaga (kW) je kao protok vode: koliko teče u jednom trenutku. Energija (kWh) je kao ukupna količina vode koja je istekla. Na računu za struju plaćamo energiju, ali instalacija zgrade i priključak na mrežu moraju da izdrže snagu.

Punjač od 11 kW dok puni vuče 11 kW. Za sat vremena to je 11 kWh, dovoljno za otprilike 55 do 70 km vožnje, zavisno od automobila.

Odobrena snaga stana

Svaki stan ima odobrenu snagu, koja piše na računu za struju. To je najveća snaga koju stan sme da koristi istovremeno, a ograničavaju je glavni osigurači ili limitator.

Za punjač je bitno i koliko struje ide po svakoj od tri faze. Punjač od 11 kW vuče 16 A po fazi, pa ako su bojler, rerna i klima na istoj fazi, osigurač može da izbaci iako je ukupna potrošnja ispod odobrene snage. Zato se uz punjač često ugrađuje dinamičko upravljanje opterećenjem: merni uređaj prati potrošnju po fazama, a punjač sam smanji snagu kad drugi uređaji troše više.

Šta je vršna snaga zgrade

Vršna snaga zgrade je najveća snaga koju zgrada kao celina vuče u istom trenutku. U elektrodistribuciji se meri kao najveća prosečna snaga u intervalu od 15 minuta. U stambenim zgradama to je obično zimsko veče, kada se istovremeno kuva, greje voda i radi većina uređaja.

Ključno je ovo: vršna snaga zgrade je višestruko manja od zbira odobrenih snaga svih stanova. Niko ne uključi sve uređaje odjednom, i nikad svi stanari u isto vreme. Projektanti to uračunavaju preko faktora jednovremenosti: što je stanova više, manji je deo njihove pune snage koji se realno poklopi u istom trenutku.

Kao kod vodovoda: cev zgrade nije pravljena za to da svi stanari istovremeno otvore sve slavine.

To je potpuno normalno i tako se projektuju sve zgrade. Stvarne vrednosti za tvoju zgradu zavise od broja stanova, načina grejanja, lokala i zajedničke potrošnje, i zna ih tek projektant.

Gde su uska grla

Struja do punjača u garaži prolazi kroz nekoliko karika, a kapacitet određuje najslabija:

• Trafostanica, koja često napaja više zgrada.
• Priključak zgrade: kabl od trafostanice i glavni osigurači zgrade. Ovo je u nadležnosti Elektrodistribucije.
• Razvod kroz zgradu, do ormara sa brojilima.
• Stan: odobrena snaga i struja po fazi.
• Vod do parking mesta: presek i dužina kabla, zaštite.

Za jedan punjač priključen na brojilo stana uglavnom su bitne samo poslednje dve karike. Kad punjača ima mnogo, u igru ulaze i gornje, a tada to više nije stvar jednog stanara, već cele zgrade.

Zašto punjači menjaju računicu

Zato se za punjače ne može računati sa istim niskim faktorom jednovremenosti kao za stanove. Deset punjača bez ikakvog upravljanja nije „par kilovata više“.

Kako se to rešava

Od najjednostavnijeg i besplatnog, do najskupljeg:

1. 1

   Punjenje noću. Punjač se podesi da počne kasno uveče, kada je potrošnja zgrade najmanja, a struja jeftinija u nižoj tarifi. U podzemnim garažama često nema interneta, pa zakazivanje treba da radi u samom punjaču, bez aplikacije u oblaku.

2. 2

   Razumna snaga punjača. Za punjenje preko noći 11 kW je više nego dovoljno, a i 7,4 kW često zadovoljava. Punjač od 22 kW obično može softverski da se ograniči. Više o tome u članku „11 ili 22 kW“.

3. 3

   Dinamičko upravljanje u stanu. Štiti osigurače stana: punjač sam smanji snagu kada drugi uređaji troše više.

4. 4

   Zajedničko upravljanje snagom za celu garažu. Sistem meri koliko struje zgrada trenutno ima na raspolaganju i deli je na punjače koji rade. Tako na isti priključak može da stane mnogo više punjača. U Evropi se za zgrade sa više punjača ovo smatra osnovnim uslovom, a ne dodatkom.

5. 5

   Priprema infrastrukture. Kablovske trase i napojni vod za garažu urade se jednom za sve, pa svaki sledeći stanar samo dodaje punjač. Jeftinije je nego da svako posebno razvlači kablove. U EU je ovakva priprema za nove zgrade već obavezna.

6. 6

   Poseban priključak za garažu ili veća snaga zgrade. Dogovara se sa Elektrodistribucijom. Najskuplje je i traje najduže, pa ima smisla kad punjača bude mnogo.

Najveća zamka: prvi punjači zauzmu rezervu

Kada se punjači ugrađuju jedan po jedan, bez zajedničkog plana, prvih nekoliko stanara obično prođe bez problema. Kasnije neko može da dobije odgovor da kapaciteta više nema ili da je potrebna skupa investicija. Zato je dobro da stambena zajednica što ranije otvori razgovor:

• Koliko stanara razmišlja o punjaču, sada ili u narednih nekoliko godina?
• Da li zajedno angažovati projektanta da proceni kapacitet zgrade?
• Kako napraviti pravila koja važe jednako i za prve i za kasnije korisnike?

Ko šta procenjuje i odlučuje

Projektant procenjuje kapacitet i predlaže rešenje. Najpouzdaniji podatak daje merenje: analizator mreže na glavnom razvodu zgrade, tokom jedne do dve nedelje, pokazuje stvarnu potrošnju i stvarnu rezervu.

Elektrodistribucija daje podatke o priključku i odobrava veću snagu ili nov priključak, ako zatrebaju.

Stambena zajednica odlučuje o radovima u zajedničkim delovima zgrade.

Česta pitanja

Pročitaj i